Ko­li­ko je kva­li­te­tan tra­di­ci­o­nal­ni na­čin iz­ra­de kreč­nih mal­te­ra, a nji­ho­va upo­tre­ba u sa­vre­me­no do­ba sve po­treb­ni­ja i po­želj­ni­ja, po­seb­no u obla­sti za­šti­te i kon­zer­va­ci­je kul­tur­nih do­ba­ra, po­ka­zao je Bran­ko Or­ba­nić, ar­hi­tek­ta iz Spli­ta, u svo­joj prak­tič­noj ra­di­o­ni­ci, ko­ja je odr­ža­na u Pe­ra­stu, na osta­ci­ma zi­da iza pa­la­te Bron­za. Ra­di­o­ni­ca je ima­la te­o­ret­ski dio gdje su uče­sni­ci raz­mi­je­ni­li is­ku­stva u toj obla­sti i prak­tič­ni dio gdje je na kon­kret­nim pri­mje­ri­ma po­ka­zan na­čin ra­da, sa ci­ljem da se uka­že na zna­čaj upo­tre­be tra­di­ci­o­nal­nih ma­te­ri­ja­la. Kon­zer­va­tor­ke iz Ko­to­ra Ja­smin­ka Gr­gu­re­vić, Ka­ta­ri­na Ni­ko­lić i San­dra Ka­pe­ta­no­vić po­ka­za­le su na pa­la­ti Še­sto­kri­lo­vi­ća u Pe­ra­stu po­zi­ti­van pri­mjer pri­mje­ne tih tra­di­ci­o­nal­nih teh­ni­ka i me­to­da. Uče­sni­ci ra­di­o­ni­ce, ko­ju je or­ga­ni­zo­vao Cen­tar za odr­ži­vi pro­stor­ni raz­voj Ex­pe­di­tio Ko­tor, kon­zer­va­to­ri, re­sta­u­ra­to­ri, pro­jek­tan­ti, iz­vo­đa­či, ar­hi­tek­te iz Cr­ne Go­re, ima­li su pri­li­ku da ob­no­ve ne­ka po­ma­lo za­bo­ra­vlje­na zna­nja i vje­šti­ne ko­je im je de­mon­str­ti­rao Or­ba­nić. Mo­gli su da vi­de ka­ko se pro­iz­vo­di mal­ter od ži­vo­ga kre­ča, spe­ci­fi­čan mal­ter za dre­na­žne po­vr­ši­ne, ka­ko pro­iz­ve­sti hi­dra­u­lič­ne kreč­ne mal­te­re, vi­še ni­jan­si – tvr­đe, mek­še, za hi­dro­i­zo­la­ci­je, za no­si­ve dje­lo­ve, za ve­li­ku čvr­sto­ću na pri­ti­sak, za fa­sa­de iz­lo­že­ne le­du, smr­za­va­nju, a po­seb­na te­ma bi­li su kreč­ni po­do­vi. Za­kon o za­šti­ti kul­tur­nih do­ba­ra iz 2010. go­di­ne pre­po­znao kao oba­ve­znu upo­tre­bu tra­di­ci­o­nal­nih ma­te­ri­ja­la.
– Tra­di­ci­o­nal­ne me­to­de i za­na­ti su od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za oču­va­nje i una­pre­đe­nje sta­nja kul­tur­ne ba­šti­ne, ali se u po­sled­nje vri­je­me pri­mje­nju­ju sa­vre­me­ne me­to­de. Tre­ba da se vra­ti­mo tim tra­di­ci­o­nal­nim me­to­da­ma. Po­dr­ža­va­mo ra­di­o­ni­ce kao uče­sni­ci, ova is­ku­stva su od zna­ča­ja za sve nas. Su­ge­ri­sa­će­mo Mi­ni­star­stvu kul­tu­re da u na­red­nom pe­ri­o­du iz­dva­ja sred­stva za oži­vlja­va­nje tih tra­di­ci­o­nal­nih za­na­ta, ka­za­la je Do­bri­la Vla­ho­vić, kon­zer­va­tor­ka u Di­rek­to­ra­tu za kul­tur­nu ba­šti­nu Mi­ni­star­stva kul­tu­re. Mag­da­le­na Ra­du­no­vić, kon­zer­va­tor­ka-sa­vjet­ni­ca u JU Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Pod­go­ri­ce pri­mje­ću­je da je kod nas pri­li­kom kon­zer­va­ci­je i re­kon­struk­ci­je kul­tur­nih do­ba­ra bi­la usta­lje­na upo­tre­ba „po­du­žnog mal­te­ra“.
– Ne­ka­da je sva­ka ku­ća ima­la svo­ju ja­mu sa kre­čom, na­ši sta­ri su sva­ke go­di­ne kre­či­li, a on je imao funk­ci­ju dez­in­fek­ci­je, dez­in­sek­ci­je i de­ra­ti­za­ci­je, ali u Cr­noj Go­ri ne­ma­mo tog ži­vog kre­ča. Ov­dje ko­ri­sti­mo in­du­strij­ski, hi­dra­ti­zo­va­ni kreč, ko­ji ne­ma taj kva­li­tet. Bi­lo bi do­bro da se ne­ko kod nas ko­nač­no poč­ne ti­me ba­vi­ti, po­seb­no u obla­sti na­še stru­ke za­šti­te, ka­že Ra­du­no­vić. Sve ka­me­ne ku­će u Bo­ki gra­đe­ne su sa kreč­nim mal­te­rom, is­ti­če Alek­san­dra Ka­pe­ta­no­vić i do­da­je da je pre­po­ruč­lji­vo da se i kod re­sta­u­ra­ci­ja ko­ri­sti isti ma­te­ri­jal – to je okvir, ali je u prak­si to te­ško iz­vo­dlji­vo, po­seb­no što se umi­je­će pri­pre­me kreč­nih mal­te­ra iz­gu­bi­lo.
– Ima­mo tekst aka­de­mi­ka Vin­ka Đu­ro­vi­ća iz 1956. go­di­ne, ko­ji je ta­da ra­dio is­tra­ži­va­nja u Bo­ki, gdje kon­sta­tu­je da je to zna­nje već ta­da po­če­lo da se gu­bi. Po­sled­njih go­di­na ima­mo pu­no pri­mje­ra uni­šta­va­nja tih auten­tič­nih slo­je­va sa ori­gi­nal­nim mal­te­ri­ma – če­sto vi­di­mo da se obi­ja­ju sta­re fu­ge, da se u ene­tri­je­ri­ma ski­da­ju sta­ri mal­te­ri, a on­da se umje­sto tih ori­gi­nal­nih, naj­če­šće ko­ri­ste ce­ment­ni mal­te­ri (pro­du­žni mal­te­ri), ko­ji du­go­roč­no ni­su do­bri. Po­red to­ga što je vi­zu­el­no i estet­ski ne­kom­pa­ti­bil­no, du­go­roč­no ti ce­ment­ni mal­te­ri zbog kru­to­sti i vo­do­ne­pro­pu­sno­sti mo­gu da iza­zo­vu ošte­će­nja na sa­mom ka­me­nu, re­kla je Ka­pe­ta­no­vi­će­va.
Kad go­vo­ri­mo o za­šti­ti dje­la li­kov­ne i pri­mi­je­nje­ne umjet­no­sti, on­da je da­nas upo­tre­ba kreč­nih mal­te­ra oba­ve­zu­ju­ća prak­sa, me­đu­tim, pro­ble­mi na­sta­ju jer su ta dje­la naj­če­šće dio ne­po­kret­nih kul­tur­nih do­ba­ra, na­gla­si­la je Ja­smin­ka Gr­gu­re­vić, sli­kar-kon­zer­va­tor iz Cen­tra za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re. Pod­sje­ća da ga­še­ni kreč po­sto­ji u jed­nom mje­stu u Her­ceg No­vom, ali je pi­ta­nje oda­kle je uve­zen, ko­je su nje­go­ve ka­rak­te­ri­sti­ke, ko­li­ko je star. Po­treb­no je da ima­mo i ne­ke ser­ti­fi­ka­te, a u Cr­noj Go­ri to ni­je po­dig­nu­to na taj ni­vo da bi­smo go­vo­ri­li o ka­rak­te­ri­sti­ka­ma ma­te­ri­ja­la ko­je ku­pu­je­mo, a dru­gi pro­blem je sa­mi rad sa tim ma­te­ri­ja­li­ma.
Dok je kod nas tra­di­ci­o­nal­na pro­iz­vod­nja ži­vo­ga kre­ča sko­ro pot­pu­no za­mr­la, u Is­tri su raz­vi­li re­cep­tu­ru za auten­tič­ni hi­dra­u­lič­ni mal­ter u po­seb­nim pro­por­ci­ja­ma pi­je­ska, kvar­ca, pe­pe­la i ga­še­nog kre­ča, uz do­dat­ke lo­kal­nih vr­sta ze­mlje i ta­kav „mort“ sa­mo­fin­si­ra­li, a za­tim pu­tem me­đu­na­rod­ne raz­mje­ne spe­ci­ja­li­zo­va­li jed­nog kon­zer­va­to­ra, te raz­vi­ja­li da­lje taj pro­jekt. Sve ove vje­šti­ne i ma­te­ri­ja­le već 26 go­di­na u svom po­slo­va­nju pri­mje­nju­je fir­ma „Ka­pi­tel“ iz Žmi­nja kod Spli­ta, ko­ja se ba­vi kon­zer­va­ci­jom i re­sta­u­ra­ci­jom spo­me­ni­ka kul­tu­re.
NVO Expe­di­tio je još 2002. go­di­ne sa čla­no­vim Šved­ske aso­ci­ja­ci­je za bri­gu o na­sle­đu po­če­la sa im­ple­men­ta­ci­jom rad­nih kam­po­va re­sta­u­ra­ci­je, ko­ji­ma je pro­mo­vi­sa­la upo­tre­bu tra­di­ci­o­nal­nih ma­te­ri­ja­la i teh­ni­ka grad­nje u re­sta­u­ra­ci­ji kul­tur­ne ba­šti­ne. Re­sta­u­ra­ci­jom tra­di­ci­o­nal­nih dr­ve­nih vra­ta ba­vi­li su se 2004. go­di­ne, a ra­di­o­ni­ca je na­sta­vak to­ga. U okvi­ru pro­jek­ta ko­ji je po­dr­ža­la en­gle­ska fon­da­ci­ja „He­a­dley Trust“ pro­šle i ove go­di­ne pro­mo­vi­sa­li su upo­tre­bu tih tra­di­ci­o­nal­nih ma­te­ri­ja­la, teh­ni­ka i za­na­ta. M.D.Po­po­vić


Stru­kov­ni ko­deks

– U tom ne­kom „su­sre­tu“ iz­vo­đa­ča, ar­hi­te­ka­ta, in­ve­sti­to­ra, i nas ko­ji ima­mo oba­ve­zu da pri­mje­nju­je­mo kreč­ni mal­ter, jer je to već ne­ki stru­kov­ni ko­deks, do­la­zi do ve­li­kih pro­ble­ma za­to što ne mo­že­mo da uti­če­mo na da­lji pro­ces. Na pri­mjer, zid­na sli­ka je dio sa­me struk­tu­re zi­da i uti­ca­ti na ma­te­ri­ja­le ko­ji se uno­se u sa­mu zid­nu sli­ku ili de­ko­ra­ci­ju, zid­ni re­ljef, ma­lo je ako se taj pro­ces ne mo­že pro­ši­ri­ti i uti­ca­ti i na sa­mu zid­nu struk­tu­ru jer su pro­ce­si me­đu­sob­no po­ve­za­ni, po­ja­sni­la je Gr­gu­re­vi­će­va.


Kre­ča­ne u Is­tri ra­de spe­ci­jal­no za spo­me­ni­ke kul­tu­re

– Re­dov­no i in­ten­ziv­no u Is­tri ko­ri­sti­mo kreč već de­se­tak go­di­na, uvo­di­mo to kao stan­dard, a že­li­mo da do­pri­ne­se­mo u sa­rad­nji sa ov­da­šnjim struč­nja­ci­ma (ko­ji pu­no to­ga već zna­ju). Ta raz­mje­na je ap­so­lut­no do­bro­do­šla, uvi­jek ne­što na­u­čiš, ni­kad ne znaš sve. Kad je po­sled­nja kre­ča­na u Is­tri po­če­la da ne­sta­je, zbog to­ga što je čo­vjek bio star i bo­le­stan, mi smo on­da po­če­li i od ta­da smo je­di­ni u ci­je­lom hr­vat­skom pri­o­ba­lju ko­ji to ra­di­mo. Ci­je­lu pro­iz­vod­nju ko­ri­sti­mo is­klju­či­vo za spo­me­ni­ke kul­tu­re. Lju­di uzi­ma­ju i za svo­je po­tre­be – za dez­in­fek­ci­ju vo­de, za pa­ro­pro­pu­sne zi­do­ve za kre­če­nje, ili za fun­gi­ci­de za vi­no­gra­de, ali to je ja­ko ma­lo, ob­ja­snio je Or­ba­nić.